Godišnjica Nikole Čupića

396

угледима“. Новим људима, који су имали јасан прохтев да ломе сву укрућеност стилистичку, сметала су још неодређена правила језика у граматичком и у лексичком обзиру. За то су се одмах почвбла издвајати сумњива места и сумњива питања, и спрам тога је света, тако рећи у сваком друштву и на сваком месту, Ђ. Даничић био жива граматика, стилистика и речник. Сви ти утицаји заједно давали су укупан резултат правилнијег и лепшег писања, које, пошто је један пут кренуло тим путем, само је чекало повољнија времена, кад се још више ишце и штампа, па да се и разграна и разлиста потпунце. Тим нечујним, тихим али у толико живљим упливом, Ђ. Даничић је урадио врло много, и врло много је помогао, да наука Вукова и његова пређе у живот пу практику, да ухвати сам крвоток народни.

Али да би се на толико могао раширпти уплив Ћ. Даничића, ваља знати још једно. Ма да је он био један од највећих »стручњака«“ што их је до сад имао наш народ, он опет није био устручњак« у тесноме, узаном смислу те речи, како то гдекоји узимају. У њега је, особито у тим годинама и при оној потреби, у ономе одсудном за његову 'мисију моменту, куцало срце за све заједно што чини живот народни. Своју мисију, да се језику народном д4 књижевна Форма, да се он изради у прави књижевни језик, он је озбиљно носио у срцу своме.

! На старији тежак стил наших књижевника велткога је утипаја имала једна врло природна околност. Као што је у неколико и данас, онда је већи део књижевника припадао канцеларијскоме чиновничком свету илп адвокатима у Угарској. Наше су канцеларије обра"зованб по аустријскима, и у њима је уобичајен онај најтежи стил аустријских немачких канцеларија. Пошто су једни исти људи радили и у књижевности и у канцеларијама, није се могао избећи утицај онога што је у канцеларијама б0ло уобичајено п што се сваки дан радвао: