Godišnjica Nikole Čupića

шао. То је борба међу министарством просвете (0 „Попечитељством просвештенија«) и Друштвом Ср: словесности (потоњим »Српским Ученим Друттвом.«“

Она странка књижевне интелигенције у Србији, ! је хтела напредак у језику и правопису и која је ут духу рада била да од Друштва Српске словесности чини природно средиште за те ствари, била је истг Ђ. Даничића на секретарско место истога друштва, на место, одакле се креће и може кретати цео рад, штвени. И с места се на Гласнику, органу друштве познало, и Гласник се у свему променио на боље. другој страни, на страни консервативаца у језику, сл и правопису, истакло се, истина, министарство правд просвете (јер су онда оба та министарства чинила је министарство), али је главни представник одсуднога, Е серватизма у језику, стилу и правопису био Јаков ) вановић, помоћник ондашњега, министарства правде иг свете, најстарији чиновник после министра.

Јаков Живановић је био врло карактеристична. пост, врло пресудан и оштар карактер. Рођен у « Обрежи у Срему: он се васпитао у угарским школ: и 22 Августа 1830 добио је докторат Философије на штанском университету. Преводио јес латинског Ци ронова „Тускуланска испитанија«, штампана у Бечу 1 М. Ђ. Милићевић, који га је добро познавао, овако лежла карактер његов: „Под спољашњим глатким и чи као несмеличким манијерима носио је Ј. Живановић прегибну упорност у свим својим убеђењима, религ; ним, научним и политичним. Те и то му је увећало ( непријатеља, за које човек не зна; да ли су му пру

1") Биографски подаци у Гласнику ХП'. 322 ну М. Ђ. М ћевићевој Кнежевини Србији, 34.

Годишњица УП | 96