Godišnjica Nikole Čupića

С = ____| =

Мћичив из = ари ~ = мн о

с о»

већином за земљу везани поданици и робови племића, када је мач и оклоп пресуђивао, 4 о праву и моралу слабо је ко од силних хтео да зна, у то мрачно доба добро је било, што се између неба и земље налазила једна неодољива и свуда призната моћ, која је кад што сужња и поданика узимала у заштиту, која је силним царевима., краљевима и властелима смела на супрот стати, па и у најжешћим ратовима бар за време прекидала борбу ии чим другим до моралним оружјем клетве и божије речи у име Јеванђеља, сила, која је бесним племићима не само скраћивала власт према њиховим поданицима, него их водила у другу племенитију борбу за опште интересе Хришћанства противу Арапа и Сарацена. И осим тога сила. која је у исто доба у општем. варварству ин растројству готово још једина могла и умела у пустињама и манастирским зидовима очувати оно мало спомена, и остатака старе образованости, старе уметности и науке што је овде онде било остало као танка жица између класичке прошлости и јевропског Хришћанства. А кад црквена моћ као и свака сила крајњим изопачењем свог задатка и дугом злоупстребом своје власти преврши сву меру, тада се опет баш из њезиног крила, из оних осамљених просветних и духовног средишта, из манастира и од калуђерских редова јављају смели посвети људи с јав ним отпором и протестом, у корист слободне људске мпали, у корист наравствености п просвете.

Веома је значајно пи поучно, што данас врше главне културне и потитичке улоге у свету они народи, који су имали велике црквене реформаторе. По свим приликама види се да њих очекује највећи успех п слава на новим пољима развитка људске мисли и културе. Инглези, Францези, Немци, Американци и Руси задобише себи за више векова, најсјајније место на позорници Историје. А Шпањолци и Пољаци које црквена Реформација не мо-

3ж