Godišnjica Nikole Čupića

49

Односно упоређеног значаја и утицаја што се од Ренесанса и црквене Реформе појави с трајним последицама за јевропску образованост, како ми се чини, г. Лавле ипак сувише побија заслуге оној првој културној струји нових идеја. Реформација није дошла из Италије, но из инг феске од Виклифа, из Чешке од Хуса, из Немачке од Лутера и из Швајцарске од Цвинглија и Калвина (од Калвина из Францеске а нарочито из јужне Францеске). Но стварно судећи не може се порећи велики обрт и скок, што општа јевропска култура и просвета учинише с новим идејама и тежњама које им дођоше из Византије и Италије, у смислу угледања на класизку старину у живопису, архитектури, скултури, поезији, историји и Философији. А коликог су одјека имале ове тежње и у самој црквеној Реформи, довољно је споменути имелза хуманиста Еразма и Раихлина, и њихов утицај на Лутера, Меланхтона и Цвинглија, а нарочито на немачке кнезове и племиће. Ови великаши, колико из верозаконског одушевљења толико више ради свога сталешког властелинског интереса помогоше успеху Реформације противу премоћне власти Хапсбуршке лозе, која на престолу немачке царевине управљаше под заставом римокатоличке Цркве. '

Исто тако не треба заборављати, да су слободне обласне установе за неко доба Средњега века и у католичкој Италији на вратима самог Рима лепо цветале, о чему сведоче нарочито Флоренција и Ђенова, и да су папе са ве:феком странком обично подржавале мисао и тежње независности талијанских држава. Те значајно је што за нашег доба видимо, како се са уједињењем протестантске Немачке уједно ослободи и уједини католичка, Италија, брже и срећније но ма која друга држава у

!" 5. ВапкКе, Пешћзеће Сезећећее, 1,

Годишњиша УШ 4“