Godišnjica Nikole Čupića

54

Не може се порицати утицај што га имају верозаконски обреди и Форме на политичко, друштвено и економно стање народа. Слобода се не може подићи ни утврдити онде, где државне установе по угледу на црквене прокламују владаоца за божијег представника на земљи, те му је и власт неограничена, Наредбе божије не могу се узимати у претрес, нити им се може ко противити. Такве су биле старе азиске државе и данас мухамедовске, па и у неким католичким земљама. А источно хришћанство било је од постања демократско.

нашем пароду, и нек не смета остварењу његових законитих тежења, па ћемо јој свагда бити најбољи пријатељи.

Исти писац у свом члавку о Босни (Коуце дев децх МопЧев од 1. августа) спомиње, како се на путу озго, што ближе Сави и Босни ове јаче опажа, да се јавна пристојност и поштење или управо образ

губе и нестају. Ово говори поводом, што је поред река, видео, како сељанке газећи по води загрћу високо своје нредње поле. Није поуздано, да се баш ова појава може узети за доказ о том. како јавна и' домаћа наравственост у тима пределима опадају. Загртање пола и скутова код женскиња у води долази и од природне потребе самога посла н положаја, а то се често види иу другим пределими и земљама. Но г. Лавле као да заборавља, како грозио и жалосно стоји јавни морал у средње-јевропским и западним земљама, чувеним са своје високе и богата културе, о чему се сваки дан у јавним листовима и по улицама могу наћи небројени примери. а особито у великом броју ванбрачне и напуштене деце. Ипак на жалост признајемо да је у том погледу у Хрватској а још више у Славонији велика несрећа са слабог иорала и разврата што се по селима и по домаћинским кућама шири, Писац ових врста и сам је имао прилике путујући по тим пределима угред да види појаве, које свакога српског и хрватског родољубм им озбиљног мислиоца морају обузимати бригом о будућности нашега народа. Прошле године на путу друмом на колима између Нове Градншке и Брода задржао сам се у недељу после подне у једном већем селу, и видећи лепу католичку цркву преко пута гостионице отворену свратих тамо да разгледам. Мало даље од цркве на чистој утрини у хладу под зеленим дрвећем бејаху поседале старије жене, а до њих „кроеташе се мало коло млађих жена џ девојака, певајући домаће песме