Godišnjica Nikole Čupića

53

ричка ренолуција имале пуног успеха, а Францеска се на пола пута уставила и назад пошла. Чувени историчар и државник Гизо писао је о том и налазио објашњења овој појави, што су оне прве три земље протестантске, а ова. последња (Францеска) католичка. То је већ и Волтер увиђао, и питајући се зашто су Француска и инглеска, влада тако различне, као владе мароканска у Африци и млетачка (у Италији) одговорио је, да ће ово бити ваљда с тога, што су Инглези збацили рано римпапски јарам, а Францези као народ лакомислен носе га још једнако и под њим се смеју и играју.

што су им његови и наши „лзиберални пријатељи у Инглеској“ саг Гледстоном у зачељу одобравалн, и што им је и Русија па после одрвела, била наменила, а то: засебни автономични положају турској царевини под гарантијом свију јевропских сила, као што је дат и Источној Румелији. На жалост, оно што белгиски писац отворено тражи и препоручује за Босну, сједињење са суседном великом католичком монархијом, не слаже се ни мало са високим начелима међународне правде, просвете и слободе, које он онако топао у својим научним делима брани, кад се тиче западних народа. Не знамо, да ли је то последица његове случајне илузије и необавештсња, или је на мерна комбинација из непознатих погрешних побуда, што г. Левле заступа у сличним приликама овако различна начела, кад говори о западним народима и о утицају катодичке Цркве у њих, и кад говорио српским и јужно-словенским земљама, које мисли усрећити са католичанством и аустро-угарском анексијом. Добро би било кад би нас хтео обавестити о таквом свом неједнаком и супротнем мишљењу у истим приликама и о сличним културним и политичким питањима, но у разним крајевима Јевропе. Е

Ни ми нисмо противници суседне велике монархије. То смо по. казали и приликом измирења и погодбе између Аустрије и Угарске од 1860—1867 године, чему су се сви политички кругови у нас радовали, надајући се отуда бољој срећи за српски и хрватски народ, што живи под круном св. Стевана. Но тражили смо и тражићемо увек за наш народ на балканском полуострву уједињену и самосталну државу. Нек Аустро-угарска у овом смислу призна историско и природно прано