Godišnjica Nikole Čupića

58

Францеску налик на Швајцарску, с малим самоуправним областима и општинама, тако названу децентрализацију са савезном (федералном) владом. А Фанатичкој катодич“ кој Лиги која у крви протестантских јеретика угуши те тежње на име јединства Цркве и државе, рачунало се ово у велику патриотску заслугу. Тако је и млади Фанатични Карло 1ТХ у свом тестаменту себе правдао, што је допустио крваву париску свадбу и својом руком пуцао на своје протестантске госте и поданике у вртоломијевој ноћи. Но ове разлоге и правдања Хришћанство, цивилизација и историја Францеска за последња три века све већма осуђују. Католичко беснило и страст за једноликошћу и безусловним јединством наудише Револуцији и отворише врата деспотизму и ослабљењу државном. Несрећни Жирондовци изгибоше готово ради истих тежња као и Хугеноти. А јединство у деспотизму и диктаторство Наполеона |-г и Ш- донеше Францеској пораз, туђинску поплаву и ослабљење. Да се у раније доба Францеско племство угледало на инглеско, па да је реформу Цркве примило, п затражило од краља пуна права земаљском представништву, данас би Францеска по свој прилици стајала у свету много срећнија и виђенија. Но њено племство пада у прашину пред деспотским краљевима, и папом, тоне у дворском животу, раскоши и разврату, и у Геволуцији води туђинске војске противу своје отаџбине. Оно је, како вели Едгар Кине, продавало своју духовну и политичку веру, а народ видећи његово пиштавило збриса му у Револуцији све неправедне повластице и тековине. Но католички дух искључивости и нетрпљивости у Францеских подитичких партија доводи их, Те свака партија на влади брани власт и слободу само за се,и служи се њима да продужи и утврди своје диктаторство; у том смислу и сада се могу чути гласови веома познатих људи н. пр. из бонапартовске партије, који про-