Godišnjica Nikole Čupića

Основа је храмовима Бог, а врх су им краљеви; ако ови падају и Бог се руши. И владалац је свештеник и свештеник је владалац. Оно што се данас зове слобода, то је бездан. А кад човек хоће све да разуме и о свему да мисли, чини сметње Богу. — Папа одговара, да је и он раније био у таквим заблудама; ваљао се по богатству и сијао се лажном моћи и лажном светињом, те су од њега слаби, добри и праведни бежали, а силни, зли и грешници радовали му се и клањали. Но мало по мало сагледао је пропаст у коју су његови претходници падали, па и он за њима, вукући за собом цело хришћанство. Сагледао је и познао грдна небројена зла и насиља која човештво и друштво људско муче и која папе и свештеници заштићују и благосиљају. Видео је све то и отргао се из демонских наручја, бацио је тијару и папски скиптар драгим камењем посут, па као Христос и апостоли у простом огртачу пошао по свету да благосиља, невиност, слабост и сиротињу, а да изобличава и куне порок, притворство, неправду, насиље и ропство!)

Говорећи о својој непогрешности папа узвикује: О, ја сам непогрешан, ја видим све. А Бог не зна што је знао Кеплер, што је пронашао Њутон, што је видео Галилеј;: Бог је слеп а човек све види. Зар папа не двоуми никада и не лаже, зар погрешку никада не исказују његова уста 2 Папа, човек, играчка несреће, слабији од трске на ветру, сенка која шушти пред провалом, страшан костур (скелет) у гадном телу и месу говори Богу: ја сам

! КЕешитев, еш!агиз, ауез Чгоба. Репрје. але ппе ате. А то, ртобгев! Ргвећег Је уга! див је ргосјате, Боуех зипр!ез Је соеџт. Зоуег зоцз Је сте] Бец, Ргез дез рез еп(ап!з роцг беге ргдз Је Плец.

Е( је уеџх, епеоџгвб де десгезбев запз пошфге, Си: пајззеце зог Ја (егге а |ошфе ћеџге, еп фоц« Неџ, Агмуег ауее 6оџз јез раџугез Оеуап! Пјеџ ! УМепе2, уошз ди' оп тапди! Уепег, уоџз фи оп гпабрглве !