Godišnjica Nikole Čupića

62

у зачељу светла зора, а иза краљева мрак. Краљеви пи тају : Зар ти ниси краљ. А папа одговара: Нисам, ја љубим човештво.

"На прагу Ватикана папа даље говори : Под благим небом нема другог плашта краљевског осим људске љубави, ни другог престола осим невиности. Ја незнам ни шта је човек, шта ли Бог и свет, а метнули су ми три круне на главу. Не знам, зашто сам у овом двору ви зашто носим круну. .. ПЏа хоћу да идем одавде, да ме ово отето благо не проклиње, мене који сам створен за колибу... Идем у свет по зори, по мраку, по киши и олуји, незнајући где да наслоним главу, идем босоног као Христос ; онај ко нема ништа, он осваја свет, спуштајући се у дубину човештва, храбрећи срца људска, подижући веру. Идем да узмем земљу краљевима, да вратим Рам Римљапима. Идем да се вратим Богу, а то је човеку. |

У пустињичкој мантији долази папа синоду источне Цркве и говори патријарху и владикама, да благосиљају сиротињу и страдалнике и да отуре од себе свилене оде– жде, златне митре, окићене бисером и скупоценим камењем, јер су то сузе нејачи и патника, гладних и невољних овога света ; јер такав накит приличи блудницима а не божијим свештеницима. Говори им да не окивају крстове и иконе као лутке у сребро, злато и драго камење, остављајући болесне, гладне и сирочад да скапавају, и да јадне мајке п удовице свој женски образ под ноге бацају. Небројено грехова крију се у сјајности храмова, у раскоши великаша и богаташа, с тога се и Христос с раном од копљау ребрима уклонио с овога света. Патријарх и владике одговарају папи, да злато и сјајност храмова корисно привлаче мрачну душу сиротиње; догмама су потребни дијаманти као звезде небеском своду, а свештеник треба да се јавља у сјајном оделу као сунце.