Godišnjica Nikole Čupića

116 ОдАОМЦИ из ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

пуцали само против турских топова, и њих кварили, други само против градских бедема и топарница и ове рушили и ронили, док су неки тукли само, на прикривен, градски пут и разгонили посаду са њега; неки су на послетку, тукли само у унутрашњост града те убијали градску посаду и рушили и палили куће и зграде у граду.

У сред овог и оваког стања, угледао се је од једном и изненадно, један јаничар, с бедим барјаком у руци, који је ишао из града и тражио да говори с Немцима. Одмах је дат знак, те су се сви топови ућутали. Ал ћутање ово није трајало дуго. Лаудан је наредио те су сви топови загрували поново, како је чуо, да Осман-Паша тражи примирије на 15 дана, да би за то време, изискао упуте од Абди-Паше, шта ће да ради2 а јаничару је казао, да причека за одговор до сутра.

И ватра је топовска беснила цео дан и целу ноћ, док Немци нису дошли те ноћи са другом паралелом до под сами град.

Сутра дан, 7 Октобра (26 Септембра) 1789, буктио је у граду јак пожар; и пашин конак горео је у бесном пламену ; ни један турски топ, није се више чуо, а прикривен, градски пут, био је засут немачким бомбама, и турским лешевима.

У 9 сати пре подне, ућутали су се и сви немачки ТОПОВИ,

Лаудан је послао одговор Осман-ПЏашиш и јавио му је, да не пристаје на примирије ни на 15 сати; него му даје 6 сати мира, да се зато време промисли, и да му после тога преда град, а он, нек се сели куд хоће; или ако то не уради, онда нек чека док Немци узму град на силу, па онда, шта га снађе, нек му то и буде.

На ово је одговорио Осман одмах, да пристаје на предају, а у 3 сата по подне послао је три своја великаша, да уговарају о предаји, према пројекту за уговор