Godišnjica Nikole Čupića

290 ВУК БРАНКОВИЋ

5. У најкритичнијем моменту Турци се под Бајазитом приберу, одупру се српском нападу и заробе Лазара, а то реши битку у корист турску. То је било 15 Јуна, 1389, у уторак.

А зар није било у боју косовском издајства, о којем се тако много пева, приповеда и пише 7

Ми смо видели да најстарије извешће о боју косовском не само што не зна ни за какву издају, већ, напротив, казује, да је српско оружје победило. По дубровачким летописима ни једна страна није победила, нити се у њима говори о издаји. И у повесним словима, натпису на мраморном стубу, који је подигнут био на косовском разбојишту, а нарочито у делу Костантина Философа, ништа се не казује за издају, него у свима тим изворима пише, да су нас Турци победили „Богоџ тако попоустнењшоу“ а угрехћ радни машнжњ“ '37. Ну већ састављач копорињског родослова, да би објаснио како се могло десити да Лазар буде ухваћен, додаје : „не знам шта

западу представио хришћанству што сјајнијом «победу, коју сматра чисто као своју заслугу, па с тога не налазимо у њега, ни речи о Лазару; друго, Твртку су, м после два месеца, могле бити непознате појединости косовског боја, исто онако као и млетачкој влади, јеру одлуци већа од 23. Јула 1389. читамо да се у Млетке «чуло, али не разговетно, о боју који је био између велеможног господара Мурата и кнеза Лазара, о чему се различно приповеда, те се ничему не може са свим веровати» (Га. ХП. 108: «ага аафепбат уепегај зед поп с1аге, ђеџшт еБ поућав, аиод ега, бег таспШеошп доппошт Могабшт еб сопбет Гахагип, де дпо д1уегза а: сеђап(иг, ашбиз Ндез ђепе ргаеђем пеп рогега|»).

155 У једном повесном слову мотивује .се српски пораз овако: »јер много пута предају се праведни у руке нечастивих не да се ови прославе, већ да се онрИ прејасно увенчају“ (Га. ХГ. 112).