Godišnjica Nikole Čupića

16 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

пушком и пиштољем и оборио је доста њих ; али, кад су му Турци запалили кућу над главом, он је изишао из ње, и, са сабљом у руци, клао се с њима, док није пао од њихових ножева-

Брзо се рашчуло по свој Србији да је Станојева глава однесена у Београд везиру Скопљак-паши, а неко од Турака дошаптао је тада Милошу, да је сад ред на његову.

И било је изгледа да ће и Милошева глава пасти скоро , јер је Скопљак, после тога. пустио све српске кнезове, да иду својим кућама, сем јединога Милоша, кога, је и даље задржао у Београду, и чувао у тврђави београдској не казујући му ни за што ни крошто.

Милош је замишљан као богат војвода, па је требало, пре његове главе, докопати се и његова блага.

После месец дана борављења Милошевог у тврђави београдској, понудио га је једном, Ћаја-паша, да му прода оно српско робље, које довео собом после ХаџиПроданове буне, и које је он био огласио као своју лину својину , те је остало непосечено и непоубијано, и кога је било до на 100 душа.

Брзо као муња пролетела је на ову понуду, кроз Милошеву главу, и његова слобода и слобода тога сриског робља, и он, мајстор, какав је био у радњи са Турцима, брзо се погодио са Ћајом да му плати за њега 100 кеса.

Али је Милошу требало да оде у свој крај да при-– купи новаца колико треба па да их донесе и преда Ћаји.

Турцима је било незгодно да испусте Милоша из својих руку, ну кад је он, 8 марта ' (1815), отишао у

' Прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 340 и 348; писмо Петра Николајевића Молера, Проти Матији «Милош 8. марта (1815) на парлаторији земунској и т. д.“.

Караџић, Грађа, стр. 71, вели да је Милош слао у Земун свога