Godišnjica Nikole Čupića

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 17

Земун, и узео капаре од земунских трговаца, за неке своје волове и донео и предао Ћаји 150 дуката, овај му је израдио код Скопљака те га је пустио кући, да узме и дотера волове, па онда да му плати и остатак до погођене суме.

Испративши прво, откупљено српско робље, Милош се јавио Скопљаку, па је са срећом од Бога, око 10 до 19 марта, заједно са својим секретарем Димитријем, прошавши кроз „Варош-Капију» докопао се Врачара па опучио право својој кући.

Једва да је Милош стигао у Раковицу, кад је дојурио за ним Скопљаков татарин, и донео му поруку, да се одмах врати у Београд, јер везир има још нешто да му каже.

Ну Милошу тада није било више до казивања везирових, и отпоручио му је по истоме татарину, да му пише у Брусницу, ако има шта казивати му, и одмах за тим отишао је даље својим путем.

Стигавши откупљено српско робље иза Авале, и преноћивши ту с њиме у пољу и на снегу, Милош је, сутра дан, продужио свој пут и стигао је у Брусницу, и испричао Србима расположење Турака у Београду и њихове намере, као и поруку Руса, коју му је саопштио руски елџија «да Срби мирују и да моле султана за његову милост, а и они ће посредовати у томе“.

Милош је међу тим знао шта му треба радити, и за то је послао своје људе да покупе по народу колико се може арача, а свога брата Јеврема оправио је у Ос-

секретара Димптрија, те изгледа као да он сам собом није ни ишао тамо.

Ну како се из Протиних Мемоара, стр. 336, знаде, Милош је слао свога момка у Земун 17. Фебруара 1815, могуће је да су обојица прелазили у Земун, и то: у разне дане и сваки за себе.

ГОДИШЊИЦА ХП. 2

~