Godišnjica Nikole Čupića

18 РАТНИ ДОГАЋАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

тружницу са џелепом волова, за које је био узео капару у Земуну.

На велику своју радост, Милош је ту сазнао од Срба, који су га код његове куће дочекали, да је подоста виђенијих и чувенијих Срба, за време, док се он бавио у Београду, било на скупу у селу Рудовцима и да су ту, на четврт часа близу села, у долини реке Пештана, у густом лугу под Милићевим Брдом, одлучили да се поново устаје на Турке, на што су сви положили и заклетву, уговоривши у исто време, да сачекају Милоша док се врати из Београда, те да их он предводи.

На скупу овом били су ' игуман боговађски, Авакум; поп Ранко Дмитровић, из Рудоваца; Милутин Савић, Гарашанин ; Арсеније Ломо; Никола Катић; Божа из Вукосаваца; Алекса Лазаревић прота из Шопића; Теша из Гараша; Васа Сараманда из Буковика; Михаило Марковић из Трбушнице; Ниџа Арсенијевић из Прогорелаца ; Добрица и Милован Бошковић из Даросаве; Радојица из Крушевице ;: Јеремија Велбабовић из Чибутковице;: Радован Стаменић из Петке; Јован Стојковић из Кука; Јован Димитријевић — Добрача — , кнез гружански; Милић Дринчић, прво , буљубаша код Милана

Обреновића , а после војвода у првом устанку; Васиљ Павловић и други.

Милоша је ово охрабрило веома, и за то је казао пријатељима својим: Мелентију Павловићу, враћевачком игуману ; Јови Добрачи и Николи Луњевици, да ће на то пристати, али хоће пре тога, и сам да запита народ свога краја: да ли жели то и он, и кога хоће да му буде вођа и старешина, додајући: «да никако неће пристати

" Јов, Мишковић, пуковник, Бојеви на Љубићу и Чачку 1215, Ратних 1883, свеска за јануар, стр. 5; М. Ђ. Милићевић. Поменик,

стр. 137, 138 и 146.