Godišnjica Nikole Čupića

328 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

Андреја, архиепископ Критски из УП века својим песмама приближава се више но и један други црквени песник, осем Дамаскина, лепоти Давидових псалама, Особено у песмама које се укупно зову великим каноном или каноном кајања. Тај се канон пева двапут уз велики пост.

»Откуда ћу почети плакати за дела јаднога живота свога 2 Какав ли ћу учинити почетак, Христе, садашњему ридању 2 Ходи јадна душо с телом својим, ономе који је све сазнао исповеди се; клони се пређашњег безумља и принеси Богу сузу кајања. Омили нам преступ праоца Адама те као и он видесмо да смо наги пред Богом. Претекосмо Кајина крвавим делом ; од своје воље постасмо крвници савести. Чуј, небо, да проговорим. Земљо, слушај глас који се каје Богу и пева њему. Душо моја, ти си сама отворила све уставе гњева Божјег и потопила, тело и живот као што се негда потопи земља. Приближује се, приближује се крај, а ти, душо, не мариш, не спремаш се; времена је све мање, судија је близу врата; као сан, као цвет пролази време живота« (Муравјев 94.).

У овој песми има дубоких мисли о човеку и његову позиву на земљи и пуно врло корисне поуке.

У својим песмама о грешној жени, Касија, кука над слабошћу људске природе и тражи милости, какву сла бост заслужује. Андреја Крићанин нема милости за слабост човечју. Кајање је, и једино кајање којим грешник милост просити сме.

Међу најплодније песнике црквене долази и Јосиф, свештеник цариградски, из 1Х века (+ 883). Његов биограф каже за његове песме, дасу слатке за слушање, а да срце потресају силином мисли; да сан и леност бегају од људи лених, кад се оне певају; да они што жуде за савршенијим животом налазету у Јосифовим песмама нежна, одјека душе своје: и особено су хваљене његове песме у славу Богоматере и Св. Николе. Но од хвале овог би-