Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 354

које су и стари ценили за највеће трагичке песнике. Та три човека — Есхил, Софокло и Еврипид учинили су за уметност и театар оно што се у приликама њиховог времена могло учинити. Сваки од њих има својих специјалних црта и врлина уметничких. Код Есхила је необична јачина маште. Његов је ђеније узвишен. Омер му је био учитељ, и карактери његових трагедија индивидуалисани су јачином Омеровском. Једна прилика из његовог живота говори нам с каквим се тешкоћама трагична уметност код Јељина имала да бори. Он је у највећем јеку своје песничке славе прогнат из Атине, а умало те није и главу изгубио и то за то, што се у једном комаду свом усудио да изнесе нешто слободније погледе на народну религију. Умро је у изгнанству у Сицилији. Од трагедија његових које су нам сачуване најсавршенија су уметничког дела, Агамемнон, Прометеј, Седам вођа противу Тебе; Кефоре и Фурије. У Прометеју највећег инлереса има сам карактер Прометеја, смелог, неустрашног и у највећим мукама упореног титана, који је украо с неба ватру и дао људима, па је за то од бога Зевса прикован за стену Кавказа. У „Агамемнону“, у ком је комаду изведено убиство тог војводе по повратку његовом из Троје извршено од жене му Клитемнестре., Есхил је велики како у комбиновању догађаја и извођењу радње трагичке тако и у опису карактера. Клитемнестра је тип Леди Магбетове, жене грозне и осветљиве. Црте су њеног карактера јаке. Ориђиналан је и у детаљима изведен карактер лепе, нежне а храбре пророчице Касандре, ћерке Пријамове, коју је Агамемнон довео из тројанског рата. У комаду «Седам вођа противу Тебе“ има особене лепоте и достојанства у дијалогу, и јачине осећања и израза каква се ретко налази у старој трагедији.