Godišnjica Nikole Čupića

С МОРАВЕ НА ВАРДАР 9

жава којесу већ потпале биле под турски јарам. Угарска. Пољска, млетачке области и Италија биле су пуне породица из Србије, Босне, Зете, Херцеговине, Арбаније. Неумољиво време згладило је све те ствари. Али је дошло друго неумољиво време, и окренуло другу страну. Оно исто што је у ХУ веку долазило хришћанима од Турака, сад је ево почело се збивати Турцима од хришћана.

Кад смо путовали преко голетних висија које се од Кара-дага између Скопља и Куманова стеру ка ПИчињи и на карти су забележене именом Узунџова, наиђосмо на једно село бедно и сиромашно. Јадне кућице, нешто дрвећа, нека бедна кола и оградице, сав су знак живота. Лако је разликовати старинско насеље од новога.

„Ко живи у том селу2“ упитам моје пратиоце, смотривши једнога Турчина, где оправља кола.

„ Мухаџири“ одговори ми жандармеријски капетан, Бошњак, који је на своме маленом коњу покрај мене јахао. „Мухаџири, мухаџири из Србије“.

Мухаџире, пили њихове махале после сам често виђао.

Кад сам украј старога солунског града гледао припету неку гомилицу кућица и колибица у врло бедном стању, која жалосно одблескује спрам раскошних богаташких кућа трговачке плутократије у Солуну, и кад сам запитао ко тамо живи, опет ми је одговорено умухаџири“. ') |

Све су ново-основане или окупиране области, у којима се овако или онако почео уводити европски ред, дале турском царству гомилу мухаџира. Бедан су свет ти мухаџири или бегунци. Има их и у Цариграду, и ту они

1) «Сад се и турске власти најживље заузимају и зидају по селима џамије и школе. Особито то чине у Старој Србији, нарочито по селима, где није било џамије, и где су се населили мухаџири, бегунци, из Србије», И. Јастребов у Гласнику 60, 135 стр.