Godišnjica Nikole Čupića

и ЈОШ НЕШТО о животу СВ. ЂУРЂА КРАТОВЦА 997

читао: „створи св и на Мавродии и вђ Дрђбнопии«“, г. Стојан: „створи се и нама ве Родиим вђ Дрћнополии“, а Гилфердинг : „и намђ ве Родимћи вљ Дрвнопополии«“, и ТО: „сБтворм се на Маврединћ или Мавродинћ вљ Дрђнополи. “

Држим, да о св. Ђурђу Кратовцу до сада код нас није више нигде писано.

Е сад дл видио, да ли је св. Ђурђе Кратовац (11. Фебруара) и св. Георгије нови (26. маја) једна и иста личност.

Но пре тога, нека ми је допуштено, да оборим тврдању Даничићеву у поменутој његовој прелекцији: уда су службе српским свецима постлле на скоро по смрти онога свеца, кога црква прославља“ (Видов-дан“, 1862 бор: 23).

Да та тврдња Даничићева, коју јеи г. Стојан Новаковић у својој „Историји српске књижевности“ усвојио, у свему не стоји, види сем из тога, што је службу св. цара Уроша саставио пећски српски патријар Пајсије (1614—1646) (Гласник ХХП. стр. 21—23), а св. Стевану Штиљановићу монах оповски Петроније 1675. (Летопис матице српске књ. 117 стр. 109),

А кад сам патријар српски Јован у свом писму од 23. децембра 1608. писатом Емануилу Херцегу Савојском рече: „и свештене памети син његов (Стевана Немање) св Стефан цар (т.ј. првовенчани краљ Стеван), којег се светлост и чудотворност открила сада, у дане наше (» О пећским патријарсима“ од Иларијона Руварца, Задар 1888. стр. 108); онда је и служба „преподобнаго оца Симона, бившаго Стефана первовјенчанаго краља сербскаго 24. септемврија“, могла састављена бити тек у ХУП. веку.

Да се повратим на св. Ђурђа Кратовца.

стуг