Godišnjica Nikole Čupića

и ЈОШ НЕШТО О ЖИВОТУ СВ. ЂУРБА КРАТОВЦА 301

о - арени аи аи

маја, дочим је он по причању поп Пејином умрђо 10. Ффебруара а 11. сарањен, и на основу првог причања ушло је у црквене књиге и синаксаре, да је св. Георгије умрђо 26. маја.

На ком је основу арх. Филарет у опису живота и страдања св. Георгија новог на поменутом месту на У стр. у примедби под 4. рекао, да се у рукопису налази под бр.563. у Царскога служба св. Георгију новом мученику 26. маја као на дан кад су пренете св. моћи његове, то не знам.

Из тог би се рукописа могло не само увидети, да ли је иста служба онаква каква је у данашњим штампаним руским минејима под 26. мајем, или друкчија, но м куд су и кад су пренете моћи св. Георгија новог с оног места у Софији, где су положене биле.

Да неће бити, да су оне пренете у Кратово, место рођења св. Георгија, јер г. Милићевић у поменутој својој књижици рече, да у цркви св. Јована Златоуста у Кратову има велика лепа. икона св. Ђурђа Кратовца (стр. 5).

По причању Виктора Григоровића у „Очеркљ путешествиапоевропенскох Турцти“, Москва 1877. на стр. 135, у Софији било је 184", кад је он путовао по Турској, 8 цркава, од којих је једна била посвећена пречистој дјеви Марији, и из његовог причања не види се, да су сеу Софији налазиле мошти св. Георгија, што би зацело навео да су се налазиле, као што је напоменуо за мошти св. Милутина краља српског. Некадашњи храм св. Георгија претворен је временом у Ђул-џамију.

Или да није арх. Филарет само онако рекао, да је речена служба 26 маја св. Георгију повом састављена у спомен преноса моштију св. Георгија, не знајући друкчије растумачити што није наведена под 11. Фебруаром, као на дан његове саране.

Ја пре држим да ће ово друго бити истина.

~