Godišnjica Nikole Čupića

12 С МОРАВЕ НА ВАРДАР

може дати и не држи спремно ништа друго. По томе га ја и мећем у споменике средњевековног живота '). Само консерватизам, по коме су познати и чувени Турци, могао је то тако оставлти. У њих се цивилизација јоши данас мало куд миче из вароши. У њих још и данас, усред

) И нехотице нам пада на памет Душанов законик и и његов стањанин који је, по свој прилици, држао оваки некакав хан. Законик говори: Кто дође (у град), да доходи к стањанину, да му преда коњ и стан вас да га сабљуде стањанин са всем. П када си појде онзи гост, да му преда стањанин все што му буде пријел. Аште му будет што погинуло, все да му плати. И законик, дакле, као пи дојучерањи балкански живот у практици, ништа друго не тражи од стањанина — ханџије, него сигурност с јемством и мало су“ хоте. Остало је свак и онако онда носио уза се, нити је ко на путу тражио домаће угодности. После турског освојења ствар је остала како се затекла, што се догодило и толиким другим стварима. Из путничких бележака прошлих времена видимо да су ханови или станови били различити у варошима и селима. Чешки племић Вацлав Будовац који је пратио аустријског посланика у Цариград 1577 године, оставио је леп опис једнога цариградског каравансераја (стана или хана), који је тада Порта ставила на расположење аустријском посланику Синцендорфу, којега је Будовац допратио. «Био је у правом Стамбулу — почиње Будовац — на Костантинову тргу; међу тим су остали посланици становали у Галати преко Златног рога. С поља је изгледао као некакав градић. С улице су при земљи били занатлијски дућани и радионице. На вратима је стајала стража, један чауш и четири јањичара. — — Кад се уђе на врата, ступало се у пространу четвороугласту авлију, рђаво покалдрмљену. При земљи су се свуд у около налазили на свод арови за 100 и више коња. На првом боју од авлије се налазио леп трем, с многобројним стубовима, и могло се пио том трему првим бојем обићи око целе авлије. Из тога се трема улазило у четвртасте собе, које су све биле широке и дугачке по 12 стопа. Светлост је у те собице долазила пли с улице или из трема, кроз окна риф висока. Изнад сваке собице било је на крову оловом покривено кубе и покрај њега висок оџак. Насред авлије је