Godišnjica Nikole Čupića

14 С МОРАВЕ НА ВАРДАР

тераси висова. Ја сам радознало гледао сваки поток мотрећи на коју страну тече, и с нестрпљењем чекајући воде, које теку к Егејскоме Мору. У ствари је Прешево тачка водомеђе, ма да ту водомеђа дунавска и егејска једна у другу засецају. Поља кроз која смо се возили, и која у ствари чине ту водену границу, изгледају као пљоштара. Пада нема, и у потоцима вода тече као да се предомишља на коју ће страну; у коритима речним расте шаш и свакојако водено биље, Најпосле наиђосмо на једном брежуљку и опет једну кулу стражару, која је сад празна, и украј ње хан, у који нисмо улазили, али се за њ и споља видело да је саграђен онако исто као и онају Биљачу. Кула се зове Табановачка по селу Табановцима, које је много даље, и које је на карти забележено Топаница и Топановце. Мало у напред од те куле наиђосмо на поток који тече к југозападу и већ бележи Егејску водомеђу. Мало даље пут пролази покрај Големе Реке, која тече чисто к југу. У томе смо се примицали и Куманову, које је у околини старога сада запуштенога жеглигова и које је некадашњи значај Жеглигова примило, !) На један сат од Куманова видесмо два турска господина и одељење коњаника које мени као представнику српскога краља одаваше част. Сиђох те се поздравих. Једно

1) Долазећи у Куманово из Ћустендила Леон Хугонет и не знајући имена овако описује развалине манастира Нагоричког који је припадао старом Жеглигову. фОко два сата до Куманова (у зимње доба) на десно од пута видесмо стару цркву од тесана камена, која је са својим тешким вратима, личила на тамницу. Око ње су били гробови. Мало даље и мало више виделе су се развалине манастира. Угасито мркољубичасто залеђе од стена обавијало је ове развалине, тако да су наличиле на неку декорацију у опери». (Ба Тигаше псоппие. Рагћ, 1886 106) Патријарах Ар. Чрнојевић у 1683 исто место зове Младим Нагоричним, и он је у њему ноћио. Онда дакле још није било развалина.