Godišnjica Nikole Čupića

С МОРАВЕ НА ВАРДАР 24 њихова још од незнане младости упућена. Они мисле да знају турски, а кад сам једнога образована и интелигентна вишега турског женијског официра питао како говоре турски језик потурчена браћа наша, казао ми је, да га говоре врло рђаво, што ће морати долазити и од велике необразованости њихове, Мислио сам, колико их је и колико таких било, и сећао сам се Грка, који су им као чиновници на железницама и као чиновници у самој турској служби свагда своме народу корисни, јербо лич_ним незнањем нису отргнути од духовног завета народног и од нових и старих му тековина. Тога ради они, ако и не могу што би хтели, опет чине што могу за свој народ у свима положајима, Незнање наших потурчењака, дотле иде, да они нису у стању превести на турски какву мисао или рефлексију, и онда изгледа турским чиновницима, да Бошњак не разуме језик којим Србин из Србије говори. О томе сам имао горко искуство у самоме Скопљу у разговору с мутесарифом, који је такође знао само турски. У разговору о политичним новостима оних дана, особито о бугарским заплетима, нису могли ништа да учине наши Бошњаци, Из неприлике извуче један прост жандарм, родом из Врање, мусломан, који је за последњега рата допао био руског ропства, те се мало више по свету крхао и нешто научио. Међу тим у опште је велика необразованост нижих и линијских турских официра. Жеенијски пак официри отишли су ванредно далеко, и могу се и у знању и у спреми мерити с многима. Тај сам утисак ја барем изнео, познавши, у Солуну и Скопљу, два виша женијска турска официра, који су јако одскакали и од колега официра осталих струка, па и од самих грађанских царских чиновника !