Godišnjica Nikole Čupića

26 С МОРАВЕ НА ВАРДАР

као да има много више него коња. Бејаше путника, војника и људи сваке врсте. Најпосле, осетивши већ напред да идемо у повеће место, ми уђосмо у Скопље и у његове улице, и почесмо жељно купити утисак по утисак вароши, коју смо с толиком жељом очекивали и за коју смо се радовали да је видимо. Као оно пред Кумановом, тако нас и пред првим кућама Скопља чекаше војнички на почаст уређен одред коњаника, част српској краљевини, на том месту прва после несреће на Марици. На тај смо начин ушли у варош Скопље и почели гледати кућице и по турски зидовима ограђене авлије и улице, докле не изађосмо к отворенијим и лепшим редовима кућа око Вардара. Овде смо чисто у забуни, с којега краја да почнемо те утиске излагати. Најзгодније је, да прво опишемо положај.

Кад се с последње терасе висова, с пута од Куманова почиње гледати Скопље, оно се види као притиснуто уза северо-западни крај равнице, онде где из ње почињу да расту брда према западу и северу, к Шару и Качанику. Сама варош Скопље, нарочито стара, находи се на левој страни Вардара, између Вардара и Кара-дага. Она је управо смештена у долини једне речице, која се у горњем току зове Радиманска Река а у доњем Серава. Ту долину пред самим Вардаром ивичи са западне стране повијарац Црне Горе, и на рту е тога повијарца град скопљански. Рт је тај, окружен градом, мале висине, и од њега се к истоку пружа коритаста с благим нагибом, равница или долина речице Сераве. На источно граду супротној страни, подиже се на једном са свим изолованом брежуљку тулбе Гази-бабе, цењеног турског свеца, око којега свакога петка горе небројене зубље. Међу градом и тим брежуљком с тулбетом Гази-бабе, у средини Скопља, али ближе ка Гази-баби, од Вардара подалеко, у самој равни, находи се Сахат-кула. Она се издиже из