Godišnjica Nikole Čupića

28 С МОРАВЕ НА ВАРДАР земљу“ и ту нашао манастир великомученика Христова Ђорђа, који је сазидао „Роман свети цар на брду Врпини спрам Скопља града над Серавом,“ како је та црква „наводом“ иноплемених Агарена изгубила сва своја правила и метохије и како се срушила до основа, како ју је кир-Алексије цар на ново подигао и прославио, и како су је по том многи свети и правоверни цареви обдаривали и утврђивали. Кад у ту причу повеље Константина Асена унесемо летописне бројеве, онда ће изаћи, да је цркву основао син Самуилов Гаврило Роман, по народноме имену Радомир, који је Самуиловим царством владао 1014 и 1015, непуну годину дана, докле га брат није убио. Цркву је он могао дићи пре него што је завладао, из чега би излазило да се и раније у Скопљу бавио. Најезда или, како повеља каже, „навод“ Агарена није ништа друго него упадање Печенега и Кумана који су се из преко доњега Дунава са степа изнад Дњестра сјурили преко Бугарске на Балканско полуострво до Тесалије и Јеладе око половине ХГ века. Главни је напад, с масом од 60000 људи, за оно време огромном, био године 1065. У повељи се, даље казује како је цркву подигао кир-Алексије цар, биће Алексије 1 Комнен, који је владао од 1081—1118, и како је архимандрит тога храма Варлаам изнео пред цара Константина Асена правила и хрисовуље пређашњих православних царева и краљева, Романа цара, Диогена цара, Петра цара, кир-НикиФора цара, кир-Алексија цара, Калојоана цара, кир-Манојла, цара, кир-Тодора цара, кир-Исака цара, Симеона Немање, „деда царства ми,“ Ватаца цара, Калимана цара, како их је цар све прочитао, како ниједну није „потворио,“ него их је потврдио, боље него што су сви они учинили. Тако је наредио да људи тога светог Ђорђа, који се налазе у граду скопљанском, не работају никакву царску (т. ј. државну) работу, итд. !| Очевидно 1) Затамк, Рашаку, Гаабпу, 24.