Godišnjica Nikole Čupića

С МОРАВЕ НА ВАРДАР 41

вода, сва водопађа горњег и средњег Вардара, простор земље, врло велики и обилаг сзакојаким и врло различним производима, тегли овамо, и овде му је, пред Качаником, том капијом међу северном и јужном половином Балканског полуострва, војничко, трговачко и економско средиште. Сметња државних граница северно, западно и источно (због Србије и окупације босанскеј и железница пружена до Митровице, чине врло много, те се ка Скопљу и преко Скопља вуку сви производи ново-пазарског санџака, Косова и призренске Метохије. И у колико подизање Солуна има утицаја на овај предео за трговачку експлоатацију, толико и горе наведене политичке прилике, које су овај предео упутиле ка Солуну, нису може бити са своје стране остале без повољног утицаја баш за то подизање Солуна.

К најстаријем Скопљу без сумње припадају стари камени мост на Вардару и град. Положајем самим може бити да је старо и оно место, на коме је пашин двор, и остале зграде и установе државне власти. Сва је прилика да су та средишта од памтивека на томе месту. Данас град већ нема никакву војничку вредност. Турски“ шеф генерал-штаба војске косовске говораше само, како је то стара војничка грађевина, и по његовим речима вреди само као ограда за разна војничка сместишта. У граду су сад барутане, што се види по 15—20 громобрана, војена болница и апсана „Куршумлија“ (округла зграда, налик на кулу Небојшу у Београду, али пространија), Куршумлија, без сумње, названа што је некад била покривена оловом. Та зграда, по свој прилици, припада старијем времену. Граде на једном испаду брдељка или терасе, од прилике онако као београдски град, и као да је имао пред собом као главну одбранбену линију сам Вардар. Мост је на Вардару управо пред градом. И град као да је био поглавито наперен на непријатеља с југа, премда и од