Godišnjica Nikole Čupića

ПРИЛОЗИ К ИСТОРИЈИ КЊИЖЕВНОСТИ 147

Кеа ти КСанА

Ока света таина Исгсова, На вечери со апостоли, Гдаћно зЗво оци моли,

Чедно Би Бока да створи. Ноги нима да шмие

Како господа сама умив.

С лентивма се пргполше, Издати га сама иђаше.

Ске то Исеса ЗНАДИАШЕ, Скога (оца те молаше.

САКА се Крокик (рНА Знолше, СКОМА се Крста припраклаше. Исасал мало напредл пође, Ученике сков нађе.

(Они Бехд сви Заспали, Како да се и померли.

Три пота е Исесл Бади, Да снома коп не поледи. 'Грезвости иха Исеса учи, Да иха са снома (она разлачи, На молитк; каде иде, Ученици нека киде,

Како шца скогл моли,

И крока скок преда нимА проли. Да креста мимонесета,

Да смерта непонесета.

Да не Бадета Кола мол, Него ш0че КОЛА ТКОЛ.