Godišnjica Nikole Čupića

182 О БАЛШИЋИМА

Земљиште које обиљежисмо, било је у оно вријеме врло насељено, и тамо бијаху богати градови и мјеста. У првоме је реду Скадар, стара пријестоница преднемањинских краљева српских, а главни град све Зете. У Скадру борављаху често Неманићи, а цар је Душан тамо имао свој двор (а сотфе ае (0 Ттретадот), у коме послије и Балшићи стојаху =).

Уза Скадар иду: Дриваст, Св. Спас, Дањ, Св. Срђ, па Љеш и приморски градови Уцињ, Бар, Будва и Котор.

Око године 1360 стојаше град Лотор под кнезом Војиславом, а и Удцињ још није био под Балшићима 3“). Градови Будва, Бар, а по свој прилици и Скадар бијаху већ тада у власти Балшића“).

Зету заокружаваху друге Српској Царевини подложне области, а то: Травунија (Требиње), српска т. ј. јужна чест Хума“), Будимља, Хвосно, Призренска област п Арбанија >).

4. Да разумијемо почетак и развитак државе Баошиних синова, које обухваташе послије осим старе сриске области Зете још и сву Арбанију, требито је да укратко изложимо прилике у Српској Царевини иза смрти цара Стефана Душана Силног (Т 20. Декембра 1355).

Младоме цару Стефану Урошу, који тек 18 година имадијаше хада засједе на српски пријесто, нађе се одмах супарник у лицу његова стрица Симеона, који управљаше Тесалијом као царски намјесник. Симеон се прогласи царем и зарати се с Урошем, а тим отпоче несретни метеж у држави који на послетку раздроби Душанију. Симеоново ратовање трајало је ваљда све до краја године 1357, јер Септембра исте године затражи „цар“ Симеон посредовање Дубровчана ради мира са царем Уро-