Godišnjica Nikole Čupića

О БАЛШИЋИМА 185

њихову молбу, Млечићи већ посредоваху код српске господе за дјело мира (око нове године 1362), које се напокон и сврши.) Цар Урош потписа у Оногошту (Никшићима) на 22. Августа 1362 повељу којом се повраћа мирно стање, а у којој се изријеком наређује, да је све просто и онима који су Дубровчанима помагали“) — а то се свакако тиче Балшића и њихових људи.

Млечићи, који су се за мир заузимали а без двојбе једино тога ради да дјело поспијеше — примише тада на један 'те исти дан (3. Јула 1862) кнеза Војислава п сва три брата Балшиће, „свијетлу властелу приморске Србије“, за своје племиће““) Године 1363 још је досизао уплив цара Уроша до Драча и Авлоне; али Фактични власници у дети и Арбанији већ бијаху Балшићи, Власије Матаранго и Карло Топија“).

У ово вријеме, послије српеко-дубровачког измирења, мора дакле да су се Балшићи сасвим утврдили у Зети и добили све градове под своју власт.

Овако стање привиднога мира потрајало је свакако до краја године 1366; тада пак почеше велике промјене у Царевини, јер Новембра 1366 јавља се уза цара Уроша први пут Вукашин као краљ.

Године 1367 била је буна у Царевини, а спновац кнеза Војислава (7 1363), жупан Никола Алтомановић, оте сву земљу кнежевој удовици").

Отимачина Николе Алтомановића и одметање Вукашиново и друге властеле на југо-источним странама Царевине, морало је свакако побудити и Балшиће да за времена обезбиједе своју власт у Зетп.

Најприје дођоше Балшићи у сукоб са својим јужним сусједом Карлом Топијом, с којим су већ