Godišnjica Nikole Čupića

О БАЛШИЋИМА 18

| со

шићима, која је ваљда настала још за ратовања кнеза Војислава.

Да је конверсија Балшића само часовита пи привидна била т. ј. прост чин политике; то изводимо још' из тога, што се они никако нијесу обазирали на пзрјечну опомену папину у погледу Которана, него продуживаху своје нападање још жешћим начином. Морал средњега вијека допуштао је овако играње са конверсијом — историја Истока као и Запада износи многе примјере за то.

да Балшиће, као господаре зетских градова у којима православне цркве није ни било, не бијаше ни разлога да своје православље особито истичу, а то им бијаше тим лакше што тада не би ни календарске разлике; али историјски споменици свједоче, да су они били ревни заштитници православља“) у Зети — ато нам је довољан доказ да су остали вјерници источне пркве. |

Уздајући се дакле у пријатељеко расположење Млечића, прегоше Балшићи изнова године 1369 да Котор покоре силом оружја. „Ђети те године опеади Ђурађ Балшић Котор са мора и са суха. Цар Урош па и папа препоручиваху Котор заштити млетачкој.

Услијед тога закључи концем Септембра млетачки сенат (у страту за своју трговину) да се отпреми нарочит посланик у Котори к Ђурђу Балшићу, да их приволи на мир. У исти мах изда се и заповједнику млетачке флоте налог, да позове Ђурђа да у року од 15. дана разоружа све своје галије и да их повуче испред Котора; ако то не учини, онда нека нападне на Ђурђеве бродове п нека с њима поступи као се гусарима.