Godišnjica Nikole Čupića

Годишњи испит. Растанак.

Пред крај школске 1852 године, дође Директор основних школа, Др М. Спасић, те испита моје ђаке. Деца су одговарала красно, и старешина оста веома задовољан мојим трудом и ђачким наретком. Он ми допусти да одмах, иза тога његовога испита, ђаке распустим кућама; овласти ме да одем у село Брезовац, и онде, место њега, да испитам у школи ђаке; и за мој премештај у Београд обрече своју помоћ.

Свршивши све послове у Тополи, и опростивши се са знанцима и пријатељима, сиђем у Београд, и јавим се Митрополиту Петру; кажем му на какву сам беду ударио у Тополи, и замолим за какво место у Београду.

Митрополит, гледајући ме онако слаба здравља, узе ми овако говорити :

— Тешка је свештеничка служба Милићевићу, а твоје је здравље веома слабо. Не би ли боље било да ти идеш у службу државну % — И сам бих то желео, рекох му на то; — али немам онамо никаква пријатеља ни познаника. А ко мари, ко ће се заузети за једнога сеоскога учитеља У државну службу иду они који су, као што знате, и више чувени и више школовани него ја.

84