Godišnjica Nikole Čupića

90

мине — —

из СРБИЈАНКЕ

И ЛЕНЕ са о паљење ита ——=—_ ———— — -- - –

Свег'"" окова и тешкога јада,

Пак још прстом“ додиркиват' зађе Редом друштво и околно своје,

А — то"" сваки равно прост се ведне; Тад“ на ноге радо и срчано

Док и““ нурак!... зар невога свеца, И“ море бит баш светога краља Дух дошао,“ њим' се утворити,

За“" учуват и за спасти своје;

Пак управо" кроз' стијену здраву, Њем'"'' се саму већда растворившу ; Кнеже за“: њим, устопце му прочи. Те сви": надво здраво и веседо. Небо ведро, •" мјесец ширје с' плавном, Сва" свјетила трепте, узигрују, Злак'“ модрика с, и свјетлуца роса. Ми сви будни и'' свак у оружју, Шишманкама“" евично задимивши; Кад" гленусмо!... Ал' из стјене круте Посукљала' 0“ густа маглуштина,

Све нас' туде у миг оклопила, Један“ другог, виђет не могасмо,

И“ муклост нас у смрт уњихала, Док“ сјевнуше неколике муње,

К'о" сунатца да с' устростручила,

И очи нам тек“ засјене већ'ма;

Тад" низ раван отиште се руља Тмуше," хуке и мрвљаве страшне,

А ми" сједећ' и зирећи само

Једва живи,“ ад" окамењени Останемо као кладе! гњиле,

Нитко'“ ничим мрднути могавши; Бе'" и језик узет нам је био'...

А камо'' л' се помјерити с' мјеста