Godišnjica Nikole Čupića

из СРБИЈАНКЕ 91

и - + + о ————————

До сутрадан, да нас види'“ сватко. Зивкају““ нас браћа и родбина Докле!'". најзад и зазреше од нас Огарених,'“ к'о рогоње пакла; Свијем'“ мртви, тек зенице бљеште Једва тупо, и“ шкиљиво худпо,

Пак још ко зна, докле би трајала, Безчувствије ' и недвижност наша, Док из“ чистог поднебија текар Кроз: тишину и љепоту дана,

А са Штурца“ испод Мучња сњежна Холујина,“ повихоривша се, Бахну““ к' нама, све превраћав стрмо, Чав и" стјење покрутила стеће, Ал'• у часу промче и отутња.

Тек' из' трага“ запрашта јој труба, Да и“ глухци тад" прочуше гласе: „Е ви Турци, што“' христјанству владцам“, Чанит,"" ли е што вам' годен воља Без'> икада на што обзирања!

('=' тог ето вам' и наскоро јао! Син се" мајке већ' сјетио праве,

И за'" љубу свак погинут' мари, То" л' не бранит свог омладке пања: Турке:" грђе и ода зла чека!

Но" пртљајте у Медину дома,

Куд“ 'но вам се и пророк спасао, Ако вас“' тко жив претећи жели, Тамо“ злобе ваљада је храме, Капиште““ ди порочности сваке!...“ К'о““ иза сна и од клапње мрачне Устанемо““ тад и ми с' другима, Ал''" мрљавни, та пресадробљени, Сјетимо““ се они час курбана,