Godišnjica Nikole Čupića

= —————— -—

низ СРБИЈАНКЕ 93

П'9 туд млога браћа витезови; Кад'"' одјах о пред" чадор Милана, Мало прошло и“ мркове свнск'о, Што" с: у трку не до уставити, Но и кнеже““ исплати га главам“, Него"" турским, и таким јунаштвом, Да га Милан'" к'о брата пазаше; Шта“ лд' по-спјешја и призора судбе Кнез“ Максиму прилаже се самим Спасенијем“" из Скопљака руку, Из"% белградска л' града и зиндана, Више"" свега изумљава случај; Бог му сам је помоћником био, Безазлена““ заклонио Срба, А да славом“> чрезвичајна сјаје Сам" нехотјев и незнав се фалит'; Краљевић би поносио““ с' њиме, Дели - Рамо"“ г' уклањ'о се свуда, Кад" ' сјем војне оре те се храни. Чуј“" свјетино што не чула јоште. Да'“ с и камен оживоти негда, Црловина'"" погони омладке, И чак“ лијек од отрова буде ! Ал'' свуд успјет насртало смогне. Од шест браће и' чувено храбре Најпоследњег"“ Бјелобрковића Кнез Максим је“ смахнут допаднуо Истом“ мишцом, ком је и предње му, Но“ истегнут не дадне му с' ђорда, И коњ неук' бој'о с' насрнути; Хеле“ Трто, ак' и пјеше бивши, Лазукне“ га штокуд: јатаганом, Пошто!“ л' ноге чашицу му десне Располути,'' пак де истекаре

аинабиа Ба са а