Godišnjica Nikole Čupića

ћ

и | -– - ————

ИЗ СРБИЈАНКЕ

По појасу и'" кроз: ћемер пуни Талирима,'“ и на срећу саму Џаракне'" га бдиз до утробице, Смије'" с' кнеже нит' се упудио, Но тек'“ јарне с' истргнути сабљу, Ал''' премеждје још га не прелази, Макља!" клетник а цакћући бритким, И коња'“ му обранио свега,

Још" једном га по плштољма Фисне, И'' неког му чакмак расцијепи, Док:: му исто и пошљедно буде; Сјети'3 с' кнеже, те за пиштољ брже, СОкреса"“ у њтга, но не пада чврсти, Ил'"> га зрно зар не могло бити... Све“ л' навјерно забунило г' малко; Кнез“" отпута коњу са плећиу, Дугом својом и'" кривачки тога Још" машућа, но с' једнога мјеста, Те:' онуда, куд се телад пежу; ()дби"' јалман, него и враг паде,

И кнеже му" брж одруби главу, Намучив'“ се колик' ни с' каквијем. Завист“ хтене уздигнутост снизјет', Што“ то јој е својство замрзјења, Ни тражећи у: том' тајност вожда: да“ с' четнички с' неколика храбра, Кад год могне,“ дотријебе знатни Косатице, страшни“ урођенци, Млого“" свуда пакостивши Србам', Четујући и'' проводећ' војске

По“" тајнијем кланцим: и стазама. Совјетници,““ ал, не свиколици, Спомамив““ се што то на примирју Да се чини, и“" о чијој глави, —