Godišnjica Nikole Čupića

из СРБИЈАНЕЕ 95

Зовну кнеза“ понајбрже к себи, А“''порад: шта, ни вожд није знао; Ов““ уздражен и наглошћу тије, Надаше се опет“ поручењу,

Кад и тајну подмирио вјешто, Јахне“' „хата, те ак и рањени, Пак"" управце к' Београду стојну, А на“ међи робје оставивши... Предстануо““ и о штаци једној,

А'" ови ти ш њиме у тавницу Града“ горњег под Гузоње руку; Наметну му" с' негве до кољена, Прем“" на једну ни опрет се мог... А то за што,“ питат' је Трбоњу! Што“" токорсе од племена неког" Иза“' српска лретешка државства,

·_ Пак““ притрунит мог'о 6' Карађорђу, Преотет "> му господарство ђоја... Но“ клевета с' и потвара 'вако А“ нељудом поштенији чоек; Стрм“ Куљавца к' чему ј' био зна се; Укинути,"' и баш истребити Карађорђа““ ка' 'но свирјепчину, Пак на гроб““ му... посадити себе ! Штрвоносог'!о жабам' частећа се; Да и више!“ с, нег' је, обезчести. Сама није ни та жудња била У"" истоме, до и ова предња,

| Мнио'“ кнеза од некада знатна,

| Родом,“ саном, пак и силни новци,

Те'" партију наметут му своју,

| Да се" њега, к'о и млоги, држи,

И да" хара и њему доноси; У'" јунака л' малешности нејма,