Godišnjica Nikole Čupića

13 СРБИЈАНКЕ 97

Сам које'" 'но показат'' не смјео...)

Ил''“ да с' на се и на Бога смисле, Пак поступе“ дотде строго ш њиме, Одредившу““ с' понос бранит' сродства, Нит'' крив мож' бит застрв Бјелобрке И'' стотинам', кад у ползу општу Србадије, пак'' 'но и за њину.

Ал''' је онај реко... и пошао

Нит'"' му итко већ помоћи могне; До: дигну га...

И: писарче... неко подозрели,

Кнезу своје што“ сприложи сузе, Немогше“ му напаст облакшати,

А'" видјев га Србом правцатијем,

Та витезом, а за ошите ' радим,

И'" свог суда длаком се везавша Све'" л' за љубав Српства предпријатја, Жути... Гаја тој разумје боље

Да'' напразно исти с' осуђује,

Шта:“ л' му ] радит, кад: не им'о маха, Но'з вехнуо, ка: 'но и остали;

Ал" слободни Ђурђевићу Јанко

Не" могао срцу одољети,

Распламтје““' се обижењем јавним,

Пак устаде, иЗ' свјем кресну мушки: „Не видите“" л, Бог вас не видио, Да тај“ чоек крив ни у чем' није!

А Младене“ прођидер се зала !

Не“ вријеђај на јунаку ране,

Када му их“: дијечити нећеш,

Нити““ стојиш и ноге му мити; Јунак“ судит а јунака може...

И по нама“" 6' овде дошли Турци, Квоцавцима““!... |

ТоДдиШЊИцА Ху %