Godišnjica Nikole Čupića

из СРБИЈАНКЕ

Да“' такове браће не имамо;

А ни“ вожд ни на њ не пише ништа !“ Пак“ се диже и онога нађе,

Зборио" му, те како 'но треба... Кнез је"' конак у свога земљака, Са': Рожанства Милутина, им о,

И оцу“ му, пак и њему вјешта Познаника,“ с' негда л. пријатеља; Ови“ т' исти, решителни вазда, Сабљоноша““ од како је пост'о

И видио“' свијет и народе,

И Турчину“" давно не свртао, Сада“ узнав у невољи Срба,

За““ ког 'но би живот положио,

К'о“' за једног те јунака дична, Клас““ шенични орден заслуживтша,.. Ончас“" 'нако смисли постарачки, Лимогорић“ кад њим намекшан је, Фодуловић“ учоечен грозни,

А невиност кнеза“ знадијавши, Штап у руке,“" те к Јакову дома, Још“ се ђе што дозват позвољавшу... Употреби““ свог искуства дретве,

И што'" сабр'о кроза живот знања. Осуђеног"'' храброст му представја, И"'" усрдје непорочно путно,

А за'> мазду, да је браћи боље, Помјестније"“ и сносније живјет: „Кнеза срце" узгордит се не зна, Ни'• странпутит изван чиста чувства, Нит'""' овише, кроме дјела тражи, Куд" вожд оком, да туд скоком исти; Свег"'" је себе општинскоме пред'о, Насљедно за“ се не мислити,