Godišnjica Nikole Čupića

100 из СРБИЈАНКЕ

Сажали се и одмекша'“ Јашо, Пошље старца'" кнез: Максиму рећи, Да не'" тужи, нит се сакрушава, Наскоро ће ослобођен бити

И“ вратит се у весеље дома:

„Бит што и пре,'“ витез на крајини, Предводити Старовлахе своје,

Њим''“ Фалит' се и род и завичај, Што'' памети моћ покори општој, Страву ' бједе послухом побједи

И тим самим“ увјенча се диком, Заслужнику““ овјечија сходна.“

Ов''" обрече, него и учини;

Обрлати упорнога:" Крутца... Уплаши га тужбом Карађорђу, Паче:"“ л' писмом танвшим се од њих; Јер''' како би то се учинило

Тим:" послушним, и у служби точвим, Без укора “> л' досле владавшим се, А да“ нејм о од Црног повладе! Међу"' то ране и смрдјет му стале, Што": не дало с' ни љекару к њему; Прем“"" је крадом Јован хећим иш'о, Све“ д' не мого ка' 'но ваљадјаше, Кад'"" га нитко видјети не смјео... Хеле-“ трпје исти јединственче, Чудећи се дводичију“ људску, Што" л' је боље рашта би се крило... По'" свршењу и домашју цјељи; Ад" све тајо на то приказ вожда, Како“' 'но му сам је наручио —-. Једно л јутро, и пред подне дана Кнез на ручак“ поочену старцу, Јединца““ му побративши тада,