Godišnjica Nikole Čupića

из СРБИЈАНКЕ 101

И“ помајчив Анђелију благу; _ Бога““ фали са свјема се љуби, · Од““ драгости сви се расплакали, Ко“' бив српска искренога срца,

Кад' се““ јадник обранио кривди; Која““ већма од ножа ујазвја. Јунаштву се,“ него истинскоме, Споспјешије“' и удаћа нађе

Свем"“ одољет, да 6' и туге стало, На'“ свијету кроза живот мучни. Велизарја““ Јустинијан моли,

Ак:"% џи слепа, и просећа хљеба,

Да му страшно“ прости обрукање: Вјечна““ ј врлост, док је Богом света, Освећена"“ руководит: људе

КУ небесному и к' безпорочноме Једном, вишњем, та безконечију... А и правда“ узасјати мора,

Кад год: било,““ да б' из' гроба сама, Да жалења... саслуша““ совјести,

И освети“ увређења исте.

Благост слутње“" објет нам је души, Ким“ садашње с' за свагдашње спаја, И“ пречиња печал у весеље.

о Ф сишшио- еј сви бр 5 бина

КОМЕНТАР

У овоме спеву песник нам износи не само крепким потезима нацртану веома карактеристичну слику јуначнога кнеза Максима Рашковића из Штиткова, него још и неке догађаје из његовога живота.