Godišnjica Nikole Čupića

из СРБИЈАНКЕ 115

52) а камо ли (л, зар) у затвору (хапсу)!... Где (ђе гди) и воде тешко (мучно, с муком) т. ј. Толиу хапсу!... Где и воде мучно је добити —).

Хапс је турска реч, која долази од арапскога хабс, што значи: затвор, притвор, а по некад и затворен човек, сужник.

53) се (с') грозисмо сами,“

34) говорити (зборити. разговарати се) не дасмо им богме (биле) т. ј. Ни разговарати се међу собом не дасмо им богме,

Биле је посрбљена турска реч, која долази од арапскога билах, што значи: Бога ми, богме.

35) нека и говором (збором, разговором) не тешећи (тјешећ') се слабе т. ј. Нека и ћутањем још више слабе,

36) ди (л', зар, ваљада) их малаксале (одроњене, измучене,) од боја (бојем)

Овим је казано, да је кнез Максим са својим друговима још био и бијен у нововарошкој тавници.

27) секира |(наџака) и буздована (топуза) тешких,

Наџак је турска реч, која значи: убојна секира, чекић, кораћ.

Топуз је такође турска реч и значи: буздован.

58), или их некад (негдај све исећи (исјећи, посећи) у тајности (тајом, кришом),

59), ољи, или на коље натакнути (натакнут, натаћи, набити) их живе.

Натицање живог човека на дрвен колац јесте чисто турска казна. Турци су је радо и често употребљавали, особито да казне највиђеније Србе, како би се остали невиђенији застрашили, те тако у рајинјској подчињености тим дуже остали.

Мученик, који беше на ову грозну казну осуђен, обично је морао и свој зашиљен колац сам до губилишта однети. Ту је потрбушке био на земљу положен, да му крвник (џелат) најпре крстину преломи са неколико крепких удараца ушицом од секире. После овога предходнога мрцварења, које је по некад ваљада и изостављано, мученику је кроз задњицу био протурен онај колац, чији је шиљак на уста морао изаћи. Тад је колац био усправљено у земљу усађеп.

5“