Godišnjica Nikole Čupića

[16 из СРБИЈАНКЕ

Младена Миловановића, који се, поред признате велике умне обдарености, — одликовао још властољубљем и таштином 'сујетомј.

9, остављајући амо 'ам' овамо у Савету: и веђу дужност, |

Овим је казано, да је саветничко – председничка и министарска дужност била већа и важнија, него ли она једнога судије, па макар и у Највишем народњем суду.

'), али да посебно ·по себ', особено, сам; он кнеза Максима (истога) суди...

3), питајући га, где (ђе, му је од њега (њег, Младена) писмо, | |

3, за такво 'таково, тако) дело (дјело, убиство Бјелобрковића у време примирија: и поруџбину (поруку, наруџбину, налог).

Из овога се види, како је војвода Младен као председник Српског Савета, а још више као министар војне, — само себе сматрао за надлежног, да кнезу Максиму наручн оно убиство и последњег Бјелобрковића.

%) еле, дакле јунак (витез, кнез Максим) безазленог 'безазлени) срца.

3) њиме (њим, Таштцем, војводом Младеном) доведен био,

6) се (с') уплакло (уплака, расплакаој као (к'о; дете |дијете) мало,

"), усред суда, и молбом судије (их, њих) питао (пита):

>), ради шта, ради чега, због шта г') у граду тавницу шаљу,

У сем (сјем, осим) тога још мученога ранама (ранам',,

10, вођу (вожду, Карађорђу) да га (г) опишу најпре...

'". кнез, имавши (имавј од њега „њег', вожда) писмо,

3), бити брањен (заступљен. заштићен), или (ил) помилован (опроштен) вождом (њиме Карађорђем),

'3,, оно ('но) показати (показат није (не) смео (смјео,...)

,