Godišnjica Nikole Čupića

186 КРОЗ БОСНУ, ХЕРЦЕГОВИНУ И БОКУ КОТОРСКУ

Пред Тарчином (10:18) престаје зубаста жељезница, јер је мали пад. ,

У Растелици (10:35) влак стаје неколико минута и ту се може добити штогод за јело.

Од ове станице почиње нагло пењање (40), па наравно и зубаста жељезница. Пењање непрекидно траје све до станице

Иван (11' 0“), која је највиша тачка на овој прузи. То је планинско седло и водомеђа Босне и Неретве на чувеној Иван-планини. Ту се стаје неколико минута и може се поткрепити јелом и пићем.

Са Ивана почиње нагло спуштање опет зубастом жељезницом, и одмах настаје тунел, а затим и ведика кривина, па се приспе у

Брадину (11:29), где се спрема дрвена грађа и оправљају војна кола.

Од Брадине пређе се пот. Трешњица четири пута преко високих вијадуката и приспева се у

Брђане (11:58), а пошто се на исти начин пређу још три вијадукта, доспе се на станицу

Под-Орешац (12:10). Ту престаје зубаста жељезница, и састаје се више потока. Довде се спуштало дубоком а уском долином Трешњице. Нагиби брда с обе стране стрмпсу и шумовити; много водопада; изглед дивље али величанствене природе, сваке минуте друкчи, као у калеидоскопу.

Теснац планински траје п даље све док се не досле у

Коњицу (12:32) на Неретви, где се одмара пола часа и угодно руча. Ту се могу добити чувене пастрмке из Неретве, које се одликују слашћу и изгледом.