Godišnjica Nikole Čupića

П у тополи

Из Шапца сиђем у Београд, и јавим се Митрополиту Петру; похвалим се много бољим свсјим здрављем, и изјавим: да бих радо ишао у Русију, ради продужења наука.

— Хе, то бих желео и ја, рече Митрополит: — али је твој отац био код мене пре једно две недеље, н с плачем ме молио, да те не пуштам, баш ако би ти то и тражио: он се боји за твоје здравље! М тако ја не могу ништа преко очине ти воље, а не можеш ни ти! |

Ја се нађох у тешкоћи, којој се нисам надао. Срце ме је вувло за науком, а оцу сам био толико дужан, да ме је било страх и поумити да му што на жао учиним '

— Да одем кући, одтоворих Митрополиту: — да. се разговорим с родитељима, па ћу опет доћи.

— Иди; то је лепо; али сумњам да ће те

пустити. | Него, ево нешто друго, рече он, после малога _ размишљања : — Ово би за тебе било добро. Мени

је говорио Књаз, да би желео имати у Тополи добра учитеља, који би могао бити и ђакон. Гопола је близу твом месту рођења, а у мојој је дијецези. Ако хоћеш, ишти премештај у Тополску школу, и жени се, па да те рукоположим за ђакона.

4%