Godišnjica Nikole Čupića

~

59 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

— Да се и о том разговорим с оцем и мајком, рекох ја, и опростих се.

У Рипњу: и родитељи, и браћа, и сви моји у кући, навалише на мене: да се оставим далека, пута, него да примим оно што ми се нуди тако близу...

Ја напишем молбеницу Директору Спасићу, и одмах добијем премештај у школу Тополску......

У Тополу сам етигао у очи Мале Госпође (7 септембра) 1551. Тада се онде држао панађур, и света бејаше као на највећем сабору. .

Не бивши никад пре у том месту, ја сам радознало разгледао оне остатке из доба Карађорђева: град, порушене му куле, и цркву коју је Вожд градио 1811 године. |

Школека, зграда у Тополи, према оној у Лешници, бејаше ми као какав двор: висока; видна, молована, и у њој лепа библиотечица одабраних књига! За мој стан беху две красне собе и пространа кујна.

Ђака сам добио у сва три разреда равно 40: све бистре, красне, миде деце шумадинске. И данас ми је милина кад их се сетим у оним лавим шумадинским опанчићима, у белим кошуљицама, и у кратким гуњићима с лепим торбицамао врату!

Међу овако милом, бистром нв послушном децом, у месту које није било далеко од Рипња, и из кога се свакад видела Авала, моја познаница 13 детињства, ја сам с великом вољом отпочео свој рад у шкоди, а био сам тада и вичнији у послу, него пре годину дана у „ешници, те тако сам