Godišnjica Nikole Čupića

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ 59

ђев Буљубаша, пи познао сам се с њим наскоро по доласку. |

Рођен у Тополи, сусед и пријатељ Карађорђев, Јокић је био један од првих који су, године 1803, уговарали да устану, а 1804 и устали на Турке.

Од године 1804 до 1813 Јокић се је налазио махом уз Вожда, као команданат његове коњице, његове најодабраније војске.

По пропасти, године 1813, Јокић је изнајпре био остао у Србији, а доцније пређе у Земун, и остане онде тргујући свињама.

Доцније се је вратио у отаџбину, и Кнез Мплош га је поставио за члана окружном суду ваљевском. А кад већ остари и онемоћа, он заиште и добије пензију, па дође у Тополу, да проведе последње дане.

Његови синови, већ сви зрели људи, били су по службама, или по трговини, далеко од њега.

У Топодн је старац начинио згодну кућицу, у којој је живео сам, имајући само једну стару жену ради послуге.

Телом бејаше већ гронуо, а умом још ведар и увек трезвен. |

Познавши се с њиме, одлазио сам му често, и слушао приче о људма и догађајима од 1804—1813; али старац није хтео пристати да прича а ја да записујем његово причање.

По мом предлогу, ондашње Друштво Српске Словесности умоли га: да ми прича, и он на ту молбу пристане.

Тада нас двојица удесимо овако : да ја сваки дан, после школе, идем к њему, те да он прича а ја да пишем. На тај начин, ја сам готово сваки дан остајао у Буљубаше до мркле ноћи, а честом

~