Godišnjica Nikole Čupića

58 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

— Назгода ћу бити старији ја, како ми је казивала мајка, од Петрова дне до Миоља дне...

— Опет сам старији ја, макар да си се ти родио пре, рекне Кнез смешећи се.

— Имаш право, Господару, одговори Глиша, сав румен од стида ! |

Овај Глиша, желећи се једном пријавити Кнезу, пристане за њим кроз воће. Гаман да му се прнклони скуту с десне стране, Кнез се окрене на лево, и оде разгледати гране и огранке на шљиви. Глиша се приближи скуту левом, па и ту буде оне прве среће. Онда он стане уз једну шљиву и у себи рекне :

— Кад овако иде редом од воћке до воћке, дако дође и до ове, па ће зар и мене видети !

Тако је и било !

После је Глиша кроза смеј причао како је трчао за Господаром кроз воће !...

Кнез је био човек чуваран као најштедљивији сељак. Туђе није хтео прстом такнути, али није трпео ни најмању његову стварчицу да ко узме без права.

Жупуњеса Катарина причаше с неком особитом слашћу како „Господар види све као Апостол Цетар“ (То су њене речи). Он је, веди, из своје ·собе у конаку видео да је неки сељак, који је у кујни послуживао, узео неку „тепсику печене рибе“, и однео те склонио. Господар, видећи то, сиђе у авлијуу и нареди те крадљивца одмах ухвате и . обелодане !...

Петр Јонић. У Тополи сам затекао старца Петра Јокића, који је, у своје време, био Карађор-