Godišnjica Nikole Čupića
ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ 65
граду учћо права, и био члан Дружине младежи Сраске.
Овај Ћирић је, на једном свечаном скупу своје дружине, пред свим саветницима и попечитељима, претресао ова три литања:
Хоћемо ли на Косово '
Можемо ли, и
Смемо ли!
ИМ, вао ватрен родољуб, он је јасно доказао да ми: И хоћемо, и можемо, и смемо! Само, не знам рашта, то пусто Косово, ето, и данас држе Турци!
Тај Ћирић, идући из Београда у Грешњевицу кући својој, сврати у Брезовац Попу Неши на ручак. Хотећи поиграти се са старчевом слабошћу у црквеном језику, он упита:
— Оче Нешо! Шта значе оне речи у псалму: Надч; Беззаконњја потемАа теоима; зар се на, путу Божјем безакоње учи; !
Сиромах старац, че знајући граматичкога значења тих речи, слегне раменима, и само ово ОдДговори :
— Иди ми с врата, ђаволе, анатемате било!
Несташни младић после се је хвалио, по окодини, како је обелоданио велико незнање веселога Попа Непше!...
На крају школске године 1852, одем ја у Брезовац, по наредби Директора М. Спасића, да испитам ђаке, и, уз то, да видим стару брезовачку цркву, за коју се у околини прича да је Задужбина Ђурђа Бранковића Деспота Српског.
ЏЦоп Нета ме дочека као свога госта, би са мном у школи на испиту, а после ми показа стару црквицу, и своју малену библиотечицу, у којој на-
ТОДИШЊИЦА ХУ1 5