Godišnjica Nikole Čupića

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ 65

граду учћо права, и био члан Дружине младежи Сраске.

Овај Ћирић је, на једном свечаном скупу своје дружине, пред свим саветницима и попечитељима, претресао ова три литања:

Хоћемо ли на Косово '

Можемо ли, и

Смемо ли!

ИМ, вао ватрен родољуб, он је јасно доказао да ми: И хоћемо, и можемо, и смемо! Само, не знам рашта, то пусто Косово, ето, и данас држе Турци!

Тај Ћирић, идући из Београда у Грешњевицу кући својој, сврати у Брезовац Попу Неши на ручак. Хотећи поиграти се са старчевом слабошћу у црквеном језику, он упита:

— Оче Нешо! Шта значе оне речи у псалму: Надч; Беззаконњја потемАа теоима; зар се на, путу Божјем безакоње учи; !

Сиромах старац, че знајући граматичкога значења тих речи, слегне раменима, и само ово ОдДговори :

— Иди ми с врата, ђаволе, анатемате било!

Несташни младић после се је хвалио, по окодини, како је обелоданио велико незнање веселога Попа Непше!...

На крају школске године 1852, одем ја у Брезовац, по наредби Директора М. Спасића, да испитам ђаке, и, уз то, да видим стару брезовачку цркву, за коју се у околини прича да је Задужбина Ђурђа Бранковића Деспота Српског.

ЏЦоп Нета ме дочека као свога госта, би са мном у школи на испиту, а после ми показа стару црквицу, и своју малену библиотечицу, у којој на-

ТОДИШЊИЦА ХУ1 5