Godišnjica Nikole Čupića
ДВЕ ГОДИНЕ У ОЛУЖВИ УЧИТЕЉСКОЈ 67
Тај Хаџија родио се је у Босни, у Осату, у селу Радијевићима, око године 1774, и добио је на крштењу име Бошко. |
У својој 13-ој години, Бошко дође у Србију с мајсторима Осаћанима. Кад су ови мајстори градили неке куће и зграде сељацима у селу Стргарима, Бошко се одвоји од свога друштва, и оде у Манастир Вољавчу. Ту су га научили читати, писати, и вршити црквено правило Игуман Данило, и калуђер Јаћим.
У Вољавчи се Бошко покалуђери 1794, и добије име Максим.
Године 1838, Максим је отишао у Јерусалим, поклонио се Христову Гробу, и ту, примивши схиму, добио ново име Мијаило.
Од тога доба, прозван је Хаџија, и то му је било име и за звање и за помињање.
Хаџи - Мијаило је преминуо у Вољавчи 1857 године.
На тај начин Хаџи- Мијаило је провео у Вољавчи без промене 63 године!
Уз то треба казати да је он био човек врло бистар и досетљив, да је врло добро живео с људма из околине, и пријатељство с њима веома цениои марљиво неговао.
Зато су и њега људи необично уважавали и поштовали.
Хаџију је и Митрополит Петар јако лазио. Он је учинио да га позна покојни Димитрије Аврамовић, живописац, који старца толико заволи, да је својом руком насликао главу његову, која се данас налази у Народном Музеју, у Београду.
5%