Godišnjica Nikole Čupića

70) и3 СВОЈИХ УСПОМЕНА

Коњ дишући, увуче у нос паприку, па кад се страховито ољути, стане ркати, и машући гаавом побегне уза страну.

Сељак, чувши да му коњ утече, потрчи за њим, и једва га је стигао и ухватио свега у зноју. — Куку, Хаџо, ене згрануо ми се коњ!

— И не згрануо ти се! Везао си та пред самом црБвом! Чудо га ниси у олтар увео! Вели срдити Хаџија.

— Опрости, Хаџо, избезумио сам се. Што ћу, за Бога, с коњем:

— Води га доле на корито под точак; напљускај му доста воде у нос, и сву му главу опери водом, па ће проћи,

Сељак учини све, благосиљајући Хаџију за науку у невољи.

ћако су манастирске ћелије прозорима својима окренуте на дубову провалу некодике десетине хвата, то је с прозора на ниже н погледати страшно.

Једном уђе псето у манастирску кујну, и поједе месо, које је било одређено да се кува за ручак.

Хаџија се страшно наљути, и науми да псето каштигује страховитом каштигом. Узме две даске; отвори на кујни прозор, који гледа на провалу. Једне даске крај спусти на кујнски натос, а други промоли кроз прозор. Другу даску положи по овој првој, али тако да једна пола њена премаши горњи крај доње даске. На врх ове горње даске стави Хаџа режањ већ кварна меса, отвори псету врата, па онда оде на диванану, која је била изнесена над јаругу, и гледала дуж свих прозора вујинских