Godišnjica Nikole Čupića

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ 71

и ћелиских. Ту седне и узме нестрпљиво бројити своје бројанице, чекајући да види што ће бити од псета када, мамљено мирисом од меса, стане на ону горњу саму даску. |

Псето уђе у кујну, опази горе на дасци месо, па, њушвајући, пође лагано даском на више. Тако изађе из прозора и надиђе на ону дубоку провалу под ћелијама. Ади кад наступи на саму горњу даску, оно собом претегне онај њезин крај на ком је, и заједно с целом даском и месом на њој, суновратице одлети доле у пропаст.

Хаџа, гледајући то, дрекне:

— Ха! Враг ти матери, то ти је за то!!

У тај тренутак толико размахне рукама да му бројаница прене, и зрна се разлете куд које !...

Тај Хаџија, кад се који домаћин у околини, његов познаник, разболи, сматра за дужност да му оде, да га разговори, да га чим понуди, и утеши у болести.

Кад, дакде, такав случај наступи, Хаџија 34поведи да се опреми његов јахаћи коњ, и сексана под ђака, који га. свуда прати. Наточи чутурицу најлепше своје ракије, и другу најбољега вина; даље, узме, за понуду болеснику, коју јабуку, крушку, грожђа с еванке — или друго што, чему је кад време. Још спреми воштаницу, тамњана, и своје књиге,

Кад се коњи спреме, Хаџија уђе у цркву,

се Богу и целива икону.

| изиђе из цркве, духовници, ђаци, и слуге у реду, пољубе га у руку, приведу коња дагословивши њих, узјаше, и оде, нару(мм да гледају кућу.